О НАМА

У њеном фонду се налазило 600 књига, имала је сва издања Српске књижевне задруге, Матице српске и Мале библиотеке из Мостара. У периоду између два светска рата била је смештена у Соколском дому, била је затвореног типа, за пријем је била потребна препорука. Рад Српске читаонице у увом периоду био је оријентисан на очување и неговање национале свести, али и борбе за опстанак саме Читаонице.

Тек јануара 1939. године Српска читаоница постаје Јавна градска библиотека. Тада је Библиотека имала око 2 500 књига и 250 чланова. Као свој циљ имала је ширење просвете и културе.  Немци, као окупатори, улазе у град 1941. Године, пале архиву и затечени фонд библиотеке у дворишту дома.  Под именом Градска читаоиница обновила је свој рад 1945.године, а 1948. се сели у једну од најлепших зграда Кикинде у Винцхаидијеву палату., у којој се и данас налази.  Године 1952. Библиотека добија име по нашем познатом књижевнику Јовану Поповићу(1905-1952), који је родом из Кикинде и који је своју имовину поклонио граду.У послератном периоду повећава своје сталне фондове, број читалаца, број одељења и интезивно ради на организовању књижевних вечери, изложби, предавања, издавачке делатности и других активности.   Године 1975. Библиотека, Архив и Музеј интегришу се у једну установу под називом  Центар за културу. Центар је радио до краја 1990.године, када се његове пословне јединице осамостаљују у засебне установе културе. Од Другог светског рата Библиотека је увећала свој фонд књига са 2 500 у 1945.години на више од 154 000 у 1997.години.

  • Архива:

  • Галерија: