О НАМА

Народна библиотека „Јован Поповић“ наставља традицију и наслања се на континуитет рада Српске читаонице.   Прва читаоница у Великој Кикинди основана је 1.маја 1845.године, звала се Српска читаоница. Језгро националних ентузијаста који су је формирали чинили су студенти Пожунског универзитета, а позната су нам имена:Павле и Михаил Трифунац, Аркадије Варађанин, Сергије Биримац, Атанасије Удицки, учитељ Лазар Кирић, Георгије Станковић и др. Читаоница је била смештена у стану учитеља Лазара Кирића, који се налазио поред храма Светог оца Николе, кућа где се данас налази Народно позориште. Читаоница је дефинисала своју мисију као просветитељску. Њен превасходни задатак био је да окупља становништво и пружи им књиге, часописе и новине на читање, а све у циљу образовања. Рад је отпочео са око 250 књига, шест новчића нумизматичке збирке и са претплатом на седам листова.

Фонд се перманетно наредних година увећавао. Чланови окупљени око Читаонице одмах су почели да издају руком писане новине које су носиле називе „Кикиндско звоно“, или, имамо податак о још једном називу истих „Великокикиндске новине“. Први број је изашао 6.маја 1845.године, нажалост ниједан број није сачуван, и не знамо више о њима. У периоду до Првог светског рата Читаоница се често селила. На почетку двадесетог века знамо да је имала три просторије. Једну за друштвене игре, читање новина и часописа; другу за књиге и салу за састанке. 1913.године имала 157 чланова, и била претплаћен на 25 листова.

  • Архива:

  • Галерија: